Dve tačke dnevnog reda na sastanku Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji

Predstavnici šesnaest nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji sastali su se u Hrvatskom domu - Matica u Subotici da bi konkretizovali pojedinačne i zajedničke potrebe nacionalnih manjina koje bi bile deo novog akcionog plana, za koji je nacrt urađen 2021. godine, ali i da bi razgovarali o potrebama izdvajanja većih sredstava iz budžeta Republike Srbije za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, s obzirom na to da, kako se navodi, tri četvrtine nacionalnih saveta nemaju osnovne uslove za rad. Na osnovu analize eksperata, minimum sredstava po nacionalnom savetu bi trebalo da iznosi 20 miliona dinara.

Sastanak radne grupe, održan 2021. godine u Šapcu, bio je prva faza izrade novog akcionog plana, kada su prisutni razgovarali o potrebama manjinskih zajednica, ali tada nije došlo do izrade konačne verzije akcionog plana te je prvi cilj današnjeg zasedanja bio upravo to.

- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je nedavno sazvalo radnu grupu da se novi akcioni plan završi i privede kraju, a mi smo se danas sastali da doznačimo naše konkretne potrebe koje treba da uđu u taj akcioni plan. Kada se radila radna verzija 2022. godine, bilo je mnogo nedostataka u tom akcionom planu. Prvi nedostatak je što u njemu nisu bile baš sve potrebe nacionalnih manjina. Mi smo doznačavali, ali se u radnoj verziji nisu našle stvari poput zaštite i očuvanja naše materijalne baštine ili proširenje mreže naših škola ili demokratske participacije ili čak finansiranje i rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina - istakla je Jasna Vojnić, predsedavajuća Koordinacije i predsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Srbiji.

Druga bitna tema o kojoj se danas diskutovalo na sastanku bila je finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina koje bi omogućilo osnovne uslove za rad nacionalnih saveta i da se ostvare zakonom propisana ovlašćenja u četiri područja - obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma.

- Osnovni uslovi za rad nacionalnih saveta podrazumevaju da saveti imaju profesionalno uposlene osobe, da imaju svoja sredstva i prostorije za rad, a kako sada trenutno stoje stvari, tri četvrtine nacionalnih saveta zaista nemaju te osnovne minimalne uslove za rad, a čak četiri nacionalna saveta nemaju nijednu profesionalno uposlenu osobu, a ako neki savet nema nijednu profesionalno uposlenu osobu, ne može ni na koji način ostvariti taj svoj minimum iz zakonom propisane ovlasti. Ono što je sada trenutno situacija u Republici Srbiji jeste da Republika Srbija izdvaja 2,6 miliona eura za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, dakle svih 24 nacionalna saveta. Od 2011. godine nisu se povećavala sredstva, bilo je jedno jedino povećanje pre dve godine od 17 posto, ali ove godine je ponovo palo za 12 posto za neke nacionalne savete. Ako uzmemo u obzir inflaciju, možemo reći da od pre 10 godina za 40 posto je opala vrednost tih sredstava. O tome će danas biti reči, a nakon tog našeg dopisa uputićemo zahteve i Minstarstvu za ljudska i manjinska prava, Ministarstvu finansija, Savetu za nacionalne manjine i Vladi Republike Srbije - rekla je Vojnić u izjavi za medije i precizirala da bi neki minimum sredstava po nacionalnom savetu iznosio 20 miliona dinara, na osnovu analize eskperata.

Mirza Hajdinović, sekretar Bošnjačkog nacionalnog veća, istakao je da su se radne glupe usaglasile kada je u pitanju finansiranje nacionalnih veća, i da su to prepoznali kao važan problem.

- Od 24 nacionalna veća koja su registrovana u Republici Srbiji, 7 njih je registrovano po mestu svog rada van AP Vojvodine i mi ne možemo u svom radu računati na sredstva iz budžeta AP Vojvodine na koja ostala nacionalna veća mogu da računaju, i to je jedan izazov i problem za koje moramo iznaći rešenje.

Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, nadovezao se na temu potrebe da se izdvajaju veća finansijska sredstva za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

- Mi kao vlaška nacionalna manjina, čije sedište je u Petrovcu na Mlavi, spadamo u onu grupu nacionalnih saveta koji nemaju dovoljno sredstava da bismo ostvarili sve ono što je zakonom definisano i nemamo nijednog stalno uposlenog u nacionalnom savetu vlaške nacionalne manjine - izjavio je Janošević je i istakao da su pozitivne strane u radu nacionalnih saveta rad koordinacije i međusobna saradnja - Mi smo nacionalni savet koji nije imao standardizovani jezik pa smo radili zajedno i na neki način koristili iskustva drugih nacionalnih saveta koji su prošli taj put u standardizaciji jezika.

Apolon Savanov, član izvršnog odbora Nacionalnog saveta grčke nacionalne zajednice, dao je pozitivan primer kako su se grčka nacionalna manjina iz Srbije i iz Mađarske umrežile i ostvarile saradnju.

- Mi smo uz podršku naših prijatelja iz Mađarskog nacionalnog saveta imali okrugli sto gde su oni povezali grčku manjinu iz Srbije i grčku manjinu iz Mađarske. Tema je bila saradnja u kulturi i to je tek početak jedne divne saradnje, a nadamo se da smo postavili temelj koji će da iskoriste još neki nacionalni saveti i zajednice - istakao je Savanov.

Ozren Simjanovski, član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, istakao je da su pripadnici svih zajednica koji su 2021. bili učesnici procesa došli do jasnih zaključaka i da veruje da će pronaći zajedničko rešenje uvažavajući različite potrebe različitih nacionalnih manjina.

Vojnić je za kraj istakla da su i raniji zahtevi koji su predati nadležnom ministarstvu sadržali kako zajedničke stavke, potrebe svih nacionalnih manjina, tako i specifičnosti svakog nacionalnog saveta.

- Koordinacija zastupa da uvažimo sve predloge i preporuke, ne stojimo ispred samo jednog nacionalnog saveta. U vezi sa zahtevom za finansiranje iz budžeta Srbije, mi ćemo uputiti zahtev i pokrajini takođe, ali i jedinicama lokalnih samouprava. Trenutno je takva situacija da velika većina jedinica lokalnih samouprava, iako im je to zakonom propisano, ne ispunjava zakonom propisane obaveze ili se to zaista minimalni iznosi. Na primer, od opštine Šid hrvatsko nacionalno veće dobija 500 eura, mi nekada kažemo da je to teže opravdati nego potrošiti, ali evo zaista moramo podstaći i jedinice lokalne samouprave da izvršavaju svoje obaveze - zaključuje Vojnić.